Isidora Duncan

Prvi dani su bili pravo mučenje za mene. Nije mi se javljao, nije me gledao, nije mi pokazivao ni jedan znak da me uopšte primjećuje u prostoriji, kad smo zajedno. Osjećala sam se kao malo napušteno kuče. Sergej je odlazio sa proba ranije, išao je na roštilje sa svojim drugom i njegovom sestrom i još nekim prijateljima. Dok, sam ja noćima ležala budna u krevetu, razmišljajući zašto se tako ponaša. Na kraju, sam mu slala i par patetičnih poruka, koje su urodile plodom i jednu večer, vraćali smo se zajedno i pozvao me je da sjednemo kod osnovne škole. (bilo je kasno uveče, tamo nije bilo nikog) Rekao mi je sve ono što sam željela da čujem, čak i više od toga. Rečenicu koju nikad neću zaboraviti: "Sad da mogu, otišao bih sa tobom, negdje daleko da budemo samo ja i ti.". Rekao mi je da čeka neki posao u struci (završio je pravo) i da za sad mora da ima besprijekoran ugled. Veza sa mnom bi to naravno pokvarila. U jednom momentu smo prestali da pričamo, ja sam ga samo gledala. On me je uzeo u svoje krilo i poljubio me je. Osjećaj je bio divan ali i užasavajući jer nisam znala šta ja treba da radim. Nježno me milovao rukom niz leđa, zatim ljubio moje rame, moj vrat pa zatim ponovo moje usne. Uživala sam, mislila sam da sam u raju. Naravno, ja sam samo skamenjena sjedila u njegovom krilu.
I tu večer smo se razišli, opet ne znajući, kako dalje..