Isidora Duncan

Ako bih rekla da mi se život okrenuo za 360 stepeni, to bi značilo da se vraćam na istu tačku (mjesto), zato smatram da je bolje koristiti izraz 180 stepeni. Sve što je nekad postojalo, od tog dana je prestalo. Nestalo je sve pozitivno u mom životu. Izgubila sam vrlo mnogo, tog dana, ali još uvijek nisam spremna da o tome pišem. Problem je što od tada, pa sve do danas, nisam zavoljela nikog, ni prijatelja, ni poznanika, ni momka, nikog novog ko je ušao u moj život. Samo sam voljela one, koji su u mom srcu bili i prije. Zato, moje misli su se vratile njemu. I dan danas, mislim na njega često, češće nego što bih htjela, ali protiv toga ne mogu. Imala sam momka, pokušala sam zavoljeti nekog drugog, čak dva puta, nije mi uspjelo. 
Danas sam slobodna djevojka, studiram matematiku i pokušavam da počnem ispočetka. Sretala sam ga u rodnom gradu, pozdravimo se, popričamo i nastavimo dalje. On nema djece, usamljen je i nesretan, tako mi bar kažu. Ja ne mogu da znam da li je to istina. Čak, lakše mi je kad vjerujem da je sretan, i da živi život punim plućima. 
Večeras se naša priča završava, kako sam iz dana u dan pisala o nama, shvatila sam da zapravo nikad ništa između nas nije ni bilo. Ali zaista, apsolutno ništa, sve je to bio plod dječije mašte.