Isidora Duncan

Prvi put u životu, imala sam priliku da slušam Nika Vujičića. Kupila sam kartu jer moja prijateljica nije imala s kim da ide, pa sam se smilovala. Čula sam za njega, znala sam ko je on. Ali mislila sam,da ne mogu na mene da utiču riječi nekog stranca. Nikad do sada i nisu. Sjedila sam 10ak metara udaljena od bine, i slušala. To su bile sve rečenice koje sam ja već čula mnogo put. Stvari koje i sama znam. Znam da ne radim nešto kako treba, znam da ne smijem da odustajem lako... isl.. 
Ali nije bila stvar u tome šta je rečeno, čak ni ti na koji način je to rečeno, već ko te riječi izgovara. To je činjenica koja je mene prodrmala.Jer:"Ko sam ja, da mislim da sam nesrećna i baksuz i razočarenje i neuspjeh, da mislim da ne mogu!" Jer ako taj,naizgled,mali čovjek može da postigne tako mnogo, onda mogu i ja. Zato hvala ti Nik,hvala ti od srca. Ti si jedan odnajvećih ljudi koje znam! 

Sjećam se svog ulaska u pubertet, imala sam možda 12ak godina. Bila sam uvijek nervozna, nove bubuljice su nicale svakog sata, galamila sam po kući, bila sam anoreksicna, narasla sam 10ak cm za manje od godinu. Bila sam kao štapić. Naravno već sa nekih 15 godina, morala sam da slušam jedan od mnogih maminih govora. Ovaj je bio o seksu. Rekla mi je sve o zaštiti, o samom odnosu, i kako je bolje da se u te vode ne ulazi jako mlad. Ali nikad mi niko nije rekao: "Moraš da se čuvaš do braka!". Ja sam uvijek mislila da je to moralo tako da bude u prošlosti, takvi su bili običaji isl...
Upoznala sam jednu divnu djevojku na faxu, družimo se već mjesecima. Prije par dana, došli smo na temu: seks. Ja sam otvoreno pričala o tome, imala sam 18 i po godina kad sam prvi put spavala sa momkom, bilo je .... isl. 
Onda sam čekala da ona kaže svoja iskustva, međutim doživjela sam šok. Rekla mi je: "Ja se nikad nisam ni poljubila, ja čekam onog pravog, čekam brak." Ja nisam mogla da vjerujem. Nije stvar u tome da sam pomislila, kako je ona staromodna ili nešto tako, već KAKO MOŽEŠ? 
Kako možeš da riskiraš da čitav život  budeš sa čovjekom koji možda uopšte nije dobar u tim stvarim, a druga stvar čak i da je najbolji, kako ćeš ti to da znaš, kad nemaš s čim da uporediš. 
Ne mogu, a da se ne zapitam: "Da li, bez obzira na svu tehnologiju i sav uticaj medija,koji više ništa ne cenzurišu, pojedini još uvijek mogu da zadrže požudu i radoznalost u sebi i čekaju na brak?" Izgleda da žene mogu. A muškarci? 

Danima razmišljam, koji je posao idealan za mene? Nastavnica matematike - puno slobodnog vremena, puno djece, mnogo stresa, mala plata, kratko radno vrijeme...
Radnica u nekoj banci - dosta dobra plata, solidno radno vrijeme, dosta stresa i nervoze, šef koji svakodnevno zvoca...
Konobarica- jako zanimljiv posao za mladu osobu ako se radi o nekom "boljem" kafiću, mnogo zabave i druženje, slaba plata ali može biti dobar bakšiš, malo slobodnog vremena ...
Asistent na faxu - mnogo učenja, konstantno vježbanje i konstantan rad, dosta slobodnog vremena, mala plata, mnogo bačenih živaca...
A onda mi je sinula ideja: STJUARDESA - mogu da putujem bilo gdje, solidna plata,malo slobodnog vremena ali pruža mnoge opcije. Mogu da putujem, da obilazim gradove, o kojima sanjam od malih nogu. Mogu da upoznam ljude širom svijeta, njihove kulture, jezike i običaje. Naravno, ne bih željela da radim to čitav život, ali neke 3-5godina. Zašto da ne?
Mnogi su mi rekli:"Ženoo, zar ti studiraš matematiku da bi bila stjuardesa?" isl. Ne, naravno da ne, studiram matematiku jer želim imati neku sigurnost. Ali definitivno ne želim da se bavim matematikom čitav život, ooo ne, to bi bio za mene tmuran, sumoran i dosadan život. Život brojeva, teorema i aksioma. Ako neko zna nešto o poslu stjuardese, molim Vas da mi napišete u komentar. Hvala